UPOZNAJTE NAŠE LAUREATE – IVAN ČERNUKIN
Dragi prijatelji ZIMC-a, predstavljamo vam Ivana Černukina, LAUREATA takmičenja u disciplini KLAVIR. U nastavku možete videti intervju sa Ivanom Černukinom i njegovom profesoricom Olgom Borozenko.
Ivan je učenik petog razreda osnovne muzičke škole “Isidor Bajić” u Novom Sadu, u klasi profesorice Olge Borozenko. Evo kako je tekao naš razgovor:
Kako je započeo vaš muzički put?
Ivan: Moji roditelji vole da slušaju klasičnu muziku i puštali su mnogo klasičnih kompozicija raznih autora kad sam bio mali. Osim toga, moja majka zna da svira klavir. U roditeljskoj sobu su imali električni pijanino na kom sam ponekad svirao neke svoje dečije kompozicije. Tada sam i naučio note. Roditelju su se odlučili za moje muzičko obrazovanje kada su shvatili da ja imam sposobnost prepoznavanja tonova. Ipak bilo bi logično da sviram violinu, ali pošto smo već imali pijanino kući odluka je pala na klavir.
Na prošlogodišnjem ZIMC-u ste ostvarili divan nastup, osvojili ste titulu LAUREATA takmičenja u disciplini KLAVIR. Kakvi su utisci nakon takmičenja? Da li ste zadovoljni instrumentom na kon ste izveli takmičarski program i akustikom koju pruža Svečana sala naše škole?
Ivan: Veoma mi se svidelo da nastupam u Sali muzičke škole “Kosta Manojlović”. Ovo mesto ima neku pozitivnu vibraciju koja inspiriše i opušta. U svečanoj Sali je dobra akustika i svidelo mi se kako se zvuk širi u njoj. Naravno, svaki klavir ima svoj jedinstveni karakter i glas. Ovaj klavir se meni svideo zbog otiska i načina proizvodnje zvuka. Njegov baršunati zvuk ne podseća na nežno gugutanje golubova.
Na takmičenju je bila topla i društvena atmodfera, svi su bili veseli, nasmejani i opušteni, tako da nisam bio previše uzbuđen i nervozan.
Ostvarili ste veliki broj zapaženih rezultata na takmičenjima mladih umetnika, kao i koncertnih nastupa. Da li bi ste mogli da izdvojite šta Vas je od toga u najvećoj meri determinisalo kao umetnika?
Ivan: Posle mnogih nastupa shvatio sam da najveći uticaj na moj razvoj kao umetnika ima priznanje publike. Kada vidiš da publika ceni ne samo tvoje sposobnosti, već i ogroman trud, napor, posvećenost i vreme uloženo u pripremu, to daje nezaboravan osećaj zadovoljstva kod obavljenog posla i povezanosti sa publikom.
Kada su nastupi i takmičenja u pitanju šta Vas posebno inspiriše u očekivanjima za ovu godinu?
Ivan: Mene inspiriše mogućnost izvođenja kompozicija da bi ja mogao da prenesem celu priču te kompozicije, sve emocije koja će privlačiti pažnju publike. Takođe, želim da prikažem novi program nad kojim sam vredno radio zajedno sa mojom profesorkom Olgom Borozenko, i da podelim lepotu kompozicija sa žirijem i publikom.
Koja druga umetnost Vam je bliska?
Ivan: Osim klavira, ja još osećam veliku ljubav prema crtanju. Veoma velik deo svog slobodnog vremena posvećujem crtanju različitih scena i karaktera iz moje fantazije. Ne crtam profesionalno, već ljubiteljski.
Kako danas izgleda jedan običan dan Ivana Černukina?
Ivan: Pošto se smene u školi menjaju svaka nedelja se malo razlikuje. Kao i sva deca, radim domaći, učim novo gradivo iz osnovne škole, pratim onlajn učionicu. Što se muzike i takmičenja tiče, ne propuštam da vežbam klavir svakog dana bez obzira što škola zauzima veći deo dana. Ponekad, kada stignem da sve uradim, imam vremena i za igru.
A evo kako je protekao zagovor sa Ivanovom profesoricom Olgom Borozenko:
Koja je najvažnija lekcija koju želite da podelite sa svojim učenicima?
Olga: Radeći sa svojim učenicima, pokušavam da ih uvedem u fantastični svet muzike, da svako novo muzičko delo predstavim kao priču koju pomoću instrumenta i nota treba da ispričaju i dočaraju publici. Kao svoj zadatak mi je najbitnije da učenik zavoli muziku i instrument koji svira. Uspehom smatram kad se učenik zainteresuje, počne sam da istražuje i sluša muziku, kad uspem da kod učenika razvijem znatiželju, radoznalost i potrebu ka samostalnom vežbanju i napredovanju…
Ivan nas je sve fascinirao svojim nastupom na ZIMC-u. Molimo da sa nama podelite Vaša iskustva u radu sa njim.
Olga: Ivan je bez sumnje talentovan mladi umetnik. Pored toga što je veliko zadovoljstvo raditi sa tako talentovanim mladim umetnikom, istovremeno je i veoma zahtevno i obavezujuće. Pedagog ima veliku odgovornost da konstantno razmišlja o stalnom napredovanju i razvoju mladog talenta.
Kako gledate na ulogu takmičenja mladih muzičara u njihovom profesionalnom formiranju?
Olga: Takmičenja doživljavam kao mogućnost i novu priliku da mladi umetnik osim sviranja svom pedagogu, svira pred novim i širim auditorijumom, da nastupa u različitim mestima i koncertnim dvoranama, da se upoređuje sa drugim mladim sviračima i samim tim da se usavršava. Takmičenje daje mogućnost za prikazivanje koliko je napredovao, što predstavlja dodatnu motivaciju da dalje usavršavanje i napredovanje.
Šta trenutno vidite kao svoj najveći izazov u bavljenju muzikom i muzičkom pedagogijom?
Olga: Rad sa učenicima - budućim mladim umetnicima, za mene predstavlja stalni izazov da usavršavajući njihovo sviranje usavršavam sebe, istražujem novi repertoar i samim tim obogaćujem svoja pedagoška znanja i iskustva.
