UPOZNAJTE NAŠE LAUREATE - ANDRIJANA PANTIĆ
Dragi prijatelji ZIMC-a, predstavljamo vam Andrijanu Pantić, LAUREATA takmičenja u disciplini DUVAČI i dobitnicu nagrade za najbolje izvođenje srpskog autora u disciplini DUVAČI. U nastavku možete videti intervju sa Andrijanom Pantić i njenom profesoricom Laurom Levai-Aksin.
Andrijana Pantić je student treće godine osnovnih akademskih studija flaute na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi redovnog profesora Laure Levai-Aksin. Evo kako je tekao naš razgovor:
Kako je započeo Vaš muzički put?
Andrijana: Potičem iz muzičke porodice, što je bio važan faktor prilikom mog opredeljivanja za bavljenje muzikom. Odrasla sam uz zvuke klarineta i saksofona, pa sam oduvek bila privučena duvačkim instrumentima. Tako sam odlučila da se upišem u osnovnu muzičku školu u Loznici na odsek flaute. Osnovnu muzičku školu sam završila u klasi prof. Eme Mirčetić.
Idete li u često u Loznicu, i koliko vas inspiriše grad u kom ste rođeni?
Andrijana: Trudim se da idem kada god sam u prilici, odnosno kada mi obaveze to dopuštaju. Prilično me inspiriše mesto gde sam napravila svoje prve korake kao flautista i uvek mu se rado vraćam.
Na prošlogodišnjem Zemun International Music Competition (ZIMC) ste ostvarili divan nastup, osvojili ste titulu LAUREATA takmičenja u disciplini DUVAČI kao i Nagradu za najbolje izvođenje srpskog autora u disciplini DUVAČI . Kakvi su utisci nakon takmičenja? Da li ste zadovoljni akustikom koju pruža Svečana sala naše škole?
Andrijana: Zadovoljna sam akustikom Svečane sale. Takođe sam zadovoljna i celom organizacijom takmičenja. Sjajan je osećaj biti deo ovakve atmosfere i drugačije koncipiranog takmičenja.
ZIMC je jedinsten po tome što se insistira da sastavni deo svakog takmičarskog programa čini najmanje jedna kompozicija srpskog autora. Kakav je Vaš stav o tome, koji domaći kompozitor Vas fascinira i predstavlja najveći izazov?
Andrijana: Kada se govori o takmičarskom programu, smatram da je ideja ZIMC-a fantastična. Nažalost, nedovoljno pažnje se posvećuje delima domaćih autora. Ovo je odlična prilika za promovisanje i izvođenje kompozicija koje nisu često deo takmičarskog programa. Zaista imamo mnogo domaćih kompozitora koji zaslužuju da se njihova dela češće izvode. Izdvojila bih Miroslava Štatkića, čije stvaralaštvo za flautu me posebno inspiriše, a čije delo sam i izvodila na prošlogodišnjem takmičenju.
Očekujemo Vaš koncert kao laureata ZIMC-a. Kako pripremate repertoar, kako će izgledati zemunski koncert?
Andrijana: Ideja za zemunski koncert jeste da repertoar bude nešto drugačiji od uobičajenog flautističkog repertoara.
Ostvarili ste veliki broj zapaženih rezultata na takmičenjima mladih umetnika, kao i koncertnih nastupa. Da li biste mogli da izdvojite šta Vas je od toga u najvećoj meri determinisalo kao umetnika?
Andrijana: Teško mi je da izdvojim bilo šta konkretno. Svi moji dosadašnji nastupi i rezultati su na određen način u većoj ili manjoj meri uticali.
Kada su koncerti u pitanju šta Vas posebno inspiriše u očekivanjima za ovu godinu?
Andrijana: Najviše me inspiriše prethodno pomenuti repertoar. Želim da predstavim i prenesem publici nešto novo, drugačije aranžmane poznatih dela.
Mnogi mladi umetnici su pokazali da klasična muzika može da živi na neobičnim mestima i koketira sa drugim žanrovima. Kako komentarišete novi pečat mlade generacije u vreme poplave loših muzičkih trendova?Ovde prevashodno mislimo na trend da mnogi izvođači klasične muzike koncipiraju svoje nastupe kao vizuelne senzacije, naginjući ka zabavi i instant-konzumerizmu?
Andrijana: Svako ističe kvalitete kojima raspolaže, ili bar onim što smatra kvalitetima. Podržavam kombinovanje i eksperimentisanje žanrovima i novim elementima, sve dok je muzika u glavnom fokusu. Sami nastupi praćeni trendovima definišu i publiku, a ne samo izvođače tog tipa.
Koja druga umetnost Vam je bliska?
Andrijana: Književnost, odmah nakon muzike.
Intervju sa Laurom Levai-Aksin, redovnim profesorom flaute na Akadeniji umetnosti u Novom Sadu. Evo kakao je tekao naš razgovor:
Potičete iz porodice umetnika. Dugo ste nastupali u inostranstvu, u prestižnim dvoranama i koncertnim salama. Kao umetnik, može se reći da ste se ostvarili u punom smislu. Koji je to metod rada na kojem ste odgajani da postižete visoke ciljeve? Primenjujete li to u svom pedagoškom radu?
Laura Levai-Aksin: Moj otac je bio klarinetista a ujedno je bio i moj profesor u nižoj i srednjoj muzičkoj školi u Subotici. On je diplomirao na FMU u klasi prof. Bruna Bruna, međutim u to vreme je bio čest slučaj, naročito u manjim sredinama, da su zbog nedostatka kadra profesori predavali sem instrumenta za koji su bili školovani i druge instrumente. Tako je moj otac pored klarineta predavao i flautu, a prva učenica mu je bila moja starija sestra. Redovno je posećivao seminare za flautiste po bivšoj Jugoslaviji i Mađarskoj.
Da, imala sam veliki broj nastupa u inostranstvu kao solista, član kamernih sastava i orkestara. Mislim da je svestranost veoma bitan segment u životu umetnika, izvodjača, pedagoga. To je jedna od stvari koje savetujem svojim studentima. Ali prva stvar koja je najbitnija po meni, uz talenat, je radna etika i način rada i vežbanja. Cilj su glavne tačke pažnje i praktikum, kako vežbati. Veoma je bitno da se od samog početka kad učenik počne da svira nauči dobro, disciplinovano i pametno da vežba. Veoma cenim svoje kolege koje rade u muzičkim školama i njihov rad sa malom decom tj. početnicima, pošto njihov zadatak nije nimalo jednostavan. Treba desetine stvari postaviti, namestiti, ponavljati, ispravljati, a to je kod male dece zaista veoma specifično.
Teško je ukratko reći nešto više o metodi rada, to su posvećenost, disciplina, samokritika, studioznost, perfekcionizam, ambicioznost, kreativnost, motivacija….
Pored sjajnih nastupa, ističete se i izuzetnim pedagoškom rezultatima. Takođe, mnogi kompozitori su Vam posvetili svoja dela. Koja je najvažnija lekcija koju želite da podelite sa svojim studentima?
Laura Levai-Aksin: Imam odlične studente u klasi. Veoma su vredni, savesni, odgovorni i odlično su informisani. Kad imate takve studente lako i lepo je raditi sa njima i spremati ih za nastupe i takmičenja. Većina od njih su posebni talenti, i nosioci visokih nagrada još pre nego što su se upisali na Akademiju.
Moram spomenuti i moja dva izuzetna saradnika u nastavi - dr um Petra Popovića, višeg stručnog saradnika i klavirskog saradnika Filipa Milisavljevića, samostalnog stručnog saradnika koji imaju veliki udeo u našim pedagoškim rezultatima.
Da, posvećen mi je veliki broj kompozicija. Ne bih da navodim imena kompozitora pošto se plašim bih nekoga da izostavila. Divan je osećaj kad vam neko posveti kompoziciju, kada vi nekoga inspirišete i zaslužite da vam napiše delo, to je jedna posebna veza izmedju kompozitora i izvodjača.
Najvažnija lekcija studentima? Da budu dobri i pošteni ljudi. Sa studentima radim individualno. Gledam da sa njima ne radim samo kao sa flautistima već kao sa punoletnim odraslim osobama. Da nauče da cene sebe, da poštuju svoj i tuđi trud i vreme. Da rade na sebi i ulažu u sebe. Da budu radoznali. A odgovor mogu biti i dve odlične izreke, jedna poznata kineska poslovica - “Nastavnici otvaraju vrata. Uđite sami”. A druga je Einsteinova: “Vrhunska umetnost nastavnika je da probudi radost u kreativnom znanju i izrazu”.
Andrijana nas je sve fascinirala svojim nastupom na ZIMC-u. Molimo da sa nama podelite Vaša iskustva u radu sa njom.
Laura Levai-Aksin: Andrijanu sam upoznala kad je imala 8 godina. Moja bivša studentkinja prof. Ema Mirčetić me je nazvala i rekla “Profesorka, imam jednu neverovatnu devojčicu u klasi, morate je čuti!” Bila je preslatka, sa divnom dugačkom kovrdžavom kosom, neverovatno talentovana i muzikalna.
Pratila sam njeno napredovanje, uspehe na takmičenjima i nastupima. Srednju školu je upisala u Novom Sadu kod prof. Ksenije Mijatović koja je isto moj bivši student. Srednju školu je završila za 3 godine i upisala se na Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Odmah na prvoj godini osvaja i nagradu u “B” kategoriji na Međunarodnom takmičenju “Anton Eberst”. O daljim njenim uspesima će vam ona sigurno detaljno pričati.
Rad sa Andrijanom je potpuno uživanje. Uvek dolazi nasmejana na čas. Čas doživljava kao nastup. Uvek je više nego spremna, tehnički izuzetno spretna, ima divnu paletu boja, neverovatne dinamiče mogućnosti, nijansiranje, fraziranje, percepciju, harizmu, fantastičnu energiju, kontrolu, koncentraciju, memoriju itd. Ima sve kvalitete na veoma visokom profesionalnom nivou.
Kako gledate na ulogu takmičenja mladih muzičara u njihovom profesionalnom formiranju?
Laura Levai-Aksin: Takmičenja su veoma bitan segment u razvoju i napredovanju mladih muzičara. To je za njih motivacija, katapult za dalji rad i usavršavanje pa i proširivanje repertoara. Ako rezultati nisu kao što su bili očekivani - ne treba dozvoliti da vas neuspeh oslabi već da vas ojača.
Može li se danas umetnička muzika više približiti publici, običnom svetu? Recimo, u SAD umetnici imaju obavezu da kada gostuju u nekom gradu, obilaze škole, čak i vrtiće.
Laura Levai-Aksin: Mislim da je to stvar obrazovanja, tradicije, mentaliteta, marketinga. Potrebno je decu navikavati i naučiti da od malih nogu slušaju i zavole umetničku muziku. Dobri primeri ovakvog obrazovanja dece u našoj sredini su da recimo u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu baletska predstava “Krcko Oraščić” koji se prikazuje svake godine u decembru, i to nekoliko dana uzastopce, bude uvek rasprodata, sala bude puna mališana sa roditeljima i organizovanih grupama iz zabavišta i nižih razreda osnovnih škola. Mozartova “Čarobna frula” u skraćenoj i prilagođenoj verziji za decu je takođe veoma popularna i posećena. Vojvođanski simfonijski orkestar često na koncetrima za decu izvodi Prokofievog “Peđu i vuka”.
Prošle godine smo Rita Kinka i ja svirale u Novom Sadu nekoliko “mini-koncerata” sa kratkim popularnim kompozicijama Bacha, Beethovena, Musorgskog, Bartoka, Debussy-ja, Piazzole i drugih kompozitora za naše najmladje sugrađane. Njihova reakcija je bila neverovatno pozitivna. U maju mesecu Rita i ja ćemo svirati još 4 takva koncerta.
Šta trenutno vidite kao svoj najveći izazov u bavljenju muzikom i muzičkom pedagogijom?
Laura Levai-Aksin: Ceo moj život je povezan sa muzikom. Rođena sam i odrasla u muzičkoj porodici. Moj suprug je muzičar, profesor trombona na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U familiji imam flautistkinju, trubača, dirigenta, imamo puno prijatelja muzičara. Moj privatni i profesionalni život su usko povezani. Po meni često i najmanja i najjednostavnija stvar bez obzira da li je reč o muzici to jest profesiji ili privatnom životu mogu biti veliki izazov.
